Kao što je i obećano pre godinu dana kada su kamen temeljac za jedan od najsavremenijih prečistača u senćanskoj fabrici kvasca „Altek-Fermin“ položili dr Bojan Pajtić, predsednik pokrajinske vlade, i Alrik Blejk, regionalni finansijski direktor „Alteka“ iz Velike Britanije, u prisustvu Zoltana Peka, predsednika senćanske opštine, danas već nekoliko meseci radi prečistač otpadnih voda koji će istovremeno proizvoditi i električnu energiju, biogas, veštačko đubrivo, a u Tisu vraćati čistu i zdravu vodu. Jedna od najvećih fabrika za proizvodnju pekarskog kvasca u ovom delu Evrope „Altek-Fermin“, čiji je većinski vlasnik od 2002. godine američka kompanija „Altek“, više nije crna ekološka tačka na Tisi jer postrojenje za tretman i prečišćavanje visokoopterećenih otpadnih voda iz procesa proizvodnje pekarskog kvasca je kapaciteta 450.000 ekvivalentnih stanovnika (Senta ih ima oko 25.000), odnosno 3.000 metara kubnih vode na dan.
Kao što je i obećano pre godinu dana kada su kamen temeljac za jedan od najsavremenijih prečistača u senćanskoj fabrici kvasca „Altek-Fermin“ položili dr Bojan Pajtić, predsednik pokrajinske vlade, i Alrik Blejk, regionalni finansijski direktor „Alteka“ iz Velike Britanije, u prisustvu Zoltana Peka, predsednika senćanske opštine, danas već nekoliko meseci radi prečistač otpadnih voda koji će istovremeno proizvoditi i električnu energiju, biogas, veštačko đubrivo, a u Tisu vraćati čistu i zdravu vodu.
Otvorili su ga dr Bojan Pajtić, Zoltan Pek i dr Pirs Lajons, predsednik i osnivač američke multinacionalne kompanije „Altek“.
Jedna od najvećih fabrika za proizvodnju pekarskog kvasca u ovom delu Evrope „Altek-Fermin“, čiji je većinski vlasnik od 2002. godine američka kompanija „Altek“, više nije crna ekološka tačka na Tisi jer postrojenje za tretman i prečišćavanje visokoopterećenih otpadnih voda iz procesa proizvodnje pekarskog kvasca je kapaciteta 450.000 ekvivalentnih stanovnika (Senta ih ima oko 25.000), odnosno 3.000 metara kubnih vode na dan. Ova fabrika za preradu melase, čiji je glavni proizvod pekarski kvasac i ostali proizvodi na bazi kvasca, izgrađena je pre tri decenije u okviru tadašnjeg AIK „Senta“.
Na osnovu ondašnjih potreba i ekoloških zahteva napravljen je prečistač otpadnih voda za dnevnu preradu 600 kubika vode sa anaerobnim tretmanom, spaljivanjem metana, separacijom anaerobnog aktivnog mulja, aerobnim stepenom i aerobnom separacijom aktivnog mulja. Razvojem fabrike prečistač je postao mali jer postojeća postrojenja „Altek-Fermina“ sada dnevno ispuštaju do 2.500 metara kubnih otpadne vode.
- Već tri godine radimo na ovom zajedničkom poduhvatu koji ima višestruki značaj. Značajan je za građane Sente jer poboljšava ekološku situaciju, zapošljava novu radnu snagu i značajan je za celu Srbiju zbog toga što je prvi i jedinstven projekat koji obuhvata u isto vreme prečišćavanje otpadnih voda i proizvodi energiju. Ovaj poduhvat je primer za druge lokalne samouprave jer je u tehnološkom smislu jedinstven, a isto tako kao projekat koji predstavlja partnerstvo države i privatnog kapitala, odnosno stranog investitora - rekao je dr Bojan Pajtić na polaganju kamena temeljca pre godinu dana, nazvavši taj dan istorijskim.
- Ovo je najbolja moguća tehnologija u ovom trenutku u procesu tretiranja otpadnih voda, u proizvodnji biogasa i korišćenju novih izvora energije. Siguran sam da ćemo se ponovo sresti za godinu dana i uveriti se u njegovo savršeno funkcionisanje - rekao je tada Alrik Blejk. Direktor razvoja u „Altek-Ferminu“ i vođa projekta dr Đorđe Zeković i menadžer kvaliteta Petar Terzić u razgovoru sa novinarom „Blica“ pred puštanje u rad prečistača rekli su da je odabrana najsavremenija tehnologija za tretman i prečišćavanje nemačke kompanije „Hager & Elzeser“GmbH iz Štutgarta.
Najmoderniji prečistač u „Altek-Ferminu“ pored prečišćavanja otpadnih voda, bavi se još problematikom biogasa i tretmanom raznih vrsta muljeva koji nastaju iz prečistača, od čega će biti višestruke koristi, od zaštite reke Tise, pa do proizvodnje struje od biogasa i đubriva od mulja. Oni ističu da će se biogas koji nastaje u fazi prečišćavanja otpadnih voda u kogeneracijskom postrojenju iskoristiti za proizvodnju električne energije.
U saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada, razrađuje se projekat dorađivanja muljeva za đubrivo kao poboljšanje slatinastih i manje plodnih zemljišta jer u mulju nema patogenih mikroorganizama. Puštanjem u rad novog prečistača više nema sagorevanja biogasa i izbacivanja ugljen-dioksida u vazduh, što je direktan doprinos sprovođenju Kjoto protokola o sprečavanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu, čiji je potpisnik i Srbija.
Novoizgrađeno postrojenje vredno 10 miliona dolara uključuje anaerobni i aerobni tretman otpadne vode kojim se biološki otpad pretvara u biogas koji se potom koristi za proizvodnju električne energije. Rad postrojenja koje su montirali stručnjaci novosadske firme „Pro-ing“, senćanskoj fabrici doneće uštedu u potrebama za prirodnim gasom od 37 odsto i 34 odsto potrošnje električne energije. Uz struju i gas, topla voda, koja nastaje tokom rada postrojenja upotrebiće se za grejanje raznih procesa u ovom pogonu i anaerobnog reaktora.
Predsednik Kompanije „Altek“ dr Pirs Lajons rekao je na otvaranju da kompanija upošljava više od 1.600 radnika i da je sa svojim proizvodima prisutna u 119 zemalja. Fabrika u Senti upošljava 240 radnika, ima proizvodne kapacitete za preko 8.000 tona kvasca godišnje i vodeći je pogon u Kompaniji „Altek“ u ovom delu Evrope. U razne projekte u senćanskoj fabrici investirano je oko 25 miliona evra, od kojih je proširenje kapaciteta fabrike kvasca u partnerstvu sa japanskim kompanijama „Mitsui“ i „Asahi“.
- Jedan od najvećih izazova s kojima se čovečanstvo suočava danas jeste preterano oslanjanje na prirodne izvore energije koji ubrzano nestaju. Novoizgrađeno postrojenje osiguraće mesto „Alteku“ kao vodećem u pronalaženju novih načina proizvodnje i čuvanja energije - rekao je dr Pirs Lajons.